Свети мученик Јован-Владимир, краљ српски, припадао је благочестивом царском роду и владао је Србијом у другој половини X века. Одликовао се кротошћу, смирењем и благочешћем, био је изванредан војсковођа и бринуо се о сиромашнима. Захваљујући својим особинама, вратио је многе јеретике у православље и отворио болнице и манастире.
Током владавине морао је да се бори са спољашњим непријатељима, као што је цар бугарски Самуил. Једном, избегавајући битку, нашао се под опсадом, а његови људи су патили од уједа змија. Свети Јован је молио Бога за помоћ, и ускоро његови непријатељи нису могли да му нанесу штету. Међутим, издајник међу његовим људима довео је до његовог заробљавања.
У тамници свети је наставио да се моли, и послан му је Анђео Божији, који је предсказао његово ослобођење и мученички венац. Ћерка цара Самуила, Косара, заволела га је и убеђивала оца да га пусти. Свети Јован се вратио на престо, али је предложио жени да живи у целомудрију.
Након смрти цара Самуила, на престо је ступио Владислав, који је замислио да убије светитеља. Када је светитељ дошао код њега, Владислав, обузет гневом, убио га је. Свети Јован, прихвативши мученичку смрт 22. маја 1015. године, предао је дух свој у руке Господа.
Након погреба, над његовом гробницом видело се чудесно светло, што је уплашило цара Владислава. Његово тело је предато супрузи Теодори, која га је сахранила у храму. Цар Владислав погинуо је при опсади српског града Драча почетком 1018. године.
Свете мошти краља Јована-Владимира пренете су у град Драч, а затим у манастир светог Јована у Албанији, где се десило много чудеса. Памјат светог почастили су Срби, Албанци и Грци, и написане су службе и житије за њега. Године 1925. подигнут је храм светом Јовану-Владимиру у манастиру на Охридском језеру.
