Јуродиви
Благоčестиви Јован рођен је крајем XV – у првој половини XVI века у Вологодској земљи. У младости је радио у соланама, због чега су га звали „Водоносац“. Олазећи у Ростов, започео је подвиг лудости, носећи гвоздени шешир и прстенје, као и тешке ланце. Јео је хлеб и воду једном дневно, често се молио на сунцу, не обраћајући пажњу на подсмех пролазника.
У Ростову је био познат са преподобним Иринахом, који је пророчки предвидео напад Пољака. Последње године свог живота благоčестиви је провео у Москви, ходајући са распуштеном косом и готово наг. Његово понашање изазивало је збуњеност, и често се обраћао моћницима овог света са прекоравајућим речима.
Сам светитељ је предвидео своју смрт, молећи да буде сахрањен у храму Покрова. Затим, исцеливши човека, припремио се за сахрану, молећи опроштај од свих. Благоčестиви Јован мирно је преминуо Богу 3. јула 1589. (1590.) године.
По указу цара Теодора Ивановића, сахрана је обављена свечано, али не на дан који је светитељ одредио. Због ове непослушности, током богослужења дошло је до јаке олује. Многи болесни су добили исцељење по молитвама благоčестивог.
Мошти светог су пронађене нетрулежне 12. јуна 1672. године и сахрањене у храму Покрова. Помен светог се празнује 3/16. јула и 12/25. јуна.
