Ђакон
Свештеномученик Јован рођен је 1878. године у селу Шетеево, Удомљски округ Тверске губерније, у породици сељака Петра Мелницког. Године 1899. завршава трећи разред Тверске духовне семинарије, након чега помаже оцу у домаћинству. Године 1907. постављен је за псалмопојца у цркви села Воротилово у Бежецком округу, а 1908. године рукоположен је у чин ђакона.
Служио је као учитељ и правник у црквено-приходској школи и земљашкој школи. Његово служење трајало је до 1918. године. Лета 1918. године прелази у храм села Илова, где служи до почетка гоњења 1929. године. Године 1930. лишен је домаћинства и осуђен на две године затвора у исправно-радном логору због неплаћања пореза.
Након ослобађања 1932. године, подноси молбу за постављење у један од храмова епархије, а 1933. године добија место у селу Талци. 15. октобра 1937. године ухапшен је и оптужен за контрареволуционарну агитацију. На испитивањима је негирао све оптужбе, тврдећи да је позивао људе на молитву и похађање цркве.
1. новембра Тројка га је осудила на смрт, а 3. новембра 1937. године је стрељан. Приписан је лику светих Новомученика и Исповедника Руске Православне Цркве на Јубилејном Архијерејском Сабору у августу 2000. године за опште црквено поштовање.
