Презвитер
Протојереј Иван Евфимијевић Илински рођен је 1846. године у породици сељака. Године 1864. уписао је Симбирску духовну семинарију, коју је завршио 1870. године. Године 1873. оженио се Александром Ивановном. Исте године рукоположен је за ђакона, а затим за свештеника и упућен на службу у село Томилово, где је служио 45 година. Током своје службе, одликован је бројним црквеним наградама за ревност у народном просветитељству и подучавању деце Закону Божијем.
Иван и Александра имали су шесторо деце, од којих су три сина учествовала у борбеним дејствима на фронтовима Првог светског рата. Године 1917, због револуције, почели су прогони Цркве. Године 1918. Иван је ухапшен и стрељан од стране црвеноармејаца, не стигнувши да се опрости са породицом. Његова мученичка смрт догодила се 15/28. септембра, на празник Узвишења Часног и Животворног Крста.
Породица дуго није знала о његовој судбини, а тек у октобру 1918. године сазнали су за мученичку смрт. Покушаји да се његово тело сахрани нису уродили плодом. Године 1919. револуционарни трибунал је прогласио убиство незаконитим, али имена убица су остала непозната. Сећање на протојереја Ивана Илинског обележава се 15/28. септембра и на дан прославе Сабора Новомученка и исповедника Руске Цркве.
