Ђакон
Свештеномученик Григорије рођен је 9. јануара 1893. године у селу Салмановка, у округу Наровчат у Пензенској губернији. Године 1914. завршава Пензенску духовну школу и постављен је за псалмопевца у цркви Светог Архангела Михаила. Служио је у војсци од 1914. до 1918. године. Године 1919. постаје псалмопевац у Покровској цркви села Високо, а 9. фебруара 1920. године рукоположен је за ђакона. Служио је у Јосифо-Георгијевској цркви у Ташкенту и у храму Архангела Михаила у родном селу. 9. јула 1931. године постављен је у цркву светих мученика Адријана и Наталије у Лосиноостровску. 20. априла 1935. године пренет је у Петрово-павловски сабор у Коломни, где је служио до 1937. године.
10. августа 1937. године био је ухапшен и затворен у коломенску, а затим у Таганску затвор. Против њега су потписане лажне изјаве. На испитивањима је одбацио све оптужбе о учешћу у контрареволуционарној организацији. 9. октобра 1937. године тројка НКВД осудила га је на десет година затвора у исправно-трудовом логору, и послат је на Далеки Исток у БАМлаг.
Ђакон Григорије Самарин преминуо је у БАМлагу 11. јула 1940. године и сахрањен је у безимену гробу.
