Јеромонах
Преподобни мученик Гаврило (у свету – Григорје Петровић Владимиров) рођен је 14. јануара 1873. године у селу Котљаровка, Псковска губернија. Након што је завршио сеоску школу, отишао је на Афон, где је служио у манастиру до 1914. године и био пострижен у монаштво именом Гаврило. Након рукоположења у иеромонаха, служио је као полковски свештеник 438. Охтинског пука. Године 1918. пукови су распуштени, а он је ступио у службу у новгородски војни комесаријат. Године 1920. је ухапшен, али је оправдан. Радио је као предавач у губернском одељењу народне привреде, али су 1923. године духовна лица почела да буду отпуштена. Преподобни Гаврило је одбио да се одрекне свештеничког чина и био је приписан Сковородском манастиру. Године 1924. је ухапшен због нелегалног уласка у пограничну зону и протеран у Новгород. Придружио се противницима црквене политике митрополита Сергија. Од 1928. године тајно је служио на гробљима и у домовима верника. Године 1929. је ухапшен у случају 'Ленинградског филијала Истински православне Цркве' и оптужен за поткопавање културних иницијатива. 3. августа 1930. године осуђен је на 10 година затвора у Соловецким логорима. Од 1930. до 1932. године био је затворен у Соловецком логору, а потом је протеран у Казахстан. 9. септембра 1937. године ухапшен је заједно са групом духовенства и мирјана, оптужен за учешће у контрареволуционарној организацији. Преподобни није признао кривицу и стрељан је 19. новембра 1937. године. Погребен је у непознатој масовној гробници у околини Чимкента. Прослављен је на Архијерејском јубилејном Сабору РПЦ 2000. године.
