Мученици
Свештеномученик протоиереј Философ Николајевић Орнатски рођен је 21. маја 1860. године у селу Нова Ерга Череоповецког округа Новгородске губерније у породици сеоског свештеника. Учила се у Кириловској Духовној школи и Новгородској Духовној семинарији, а завршио је Санктпетербуршку Духовну академију 1885. године. Тиме исте године ступио је у брак са Јеленом Заозерском и примио свештенство. Служио је као настојатељ у храму при уточишту принца Олденбуршког, а затим у храму при Експедицији за припрему државних докумената од 1892. до 1912. године.
Дуго година био је председник „Друштва за ширење религиозно-моралног просветитељства у духу Православне Цркве“. Године 1893. изабран је за члана Санктпетербуршке градске Думе од духовенства, учествовао је у уређењу ноћних прихватилишта и богаделни, као и у изградњи 12 храмова. Живео је скромно, имајући десеторо деце, и давао приватне часове за прехрану породице.
Био је уредник и цензор духовних часописа, активно је проповедао и позивао на уједињење Руса око храмова. Током Првог светског рата дао је свој стан за болницу, а он и његова породица су се преселили у државну зграду. Његови синови, Николај и Борис, служили су у војсци.
У јануару 1918. године, после стрељања свештеномученика Петра Скипетрова, организовао је заштиту светиња Александро-Невске Лавре. 9. августа 1918. године ухапшен је заједно са синовима. Парохијани су се окупили, тражећи његово ослобађање, али је пребачен у затвор Кронштата. Око 30. октобра 1918. године стрељан је заједно са синовима и другим затвореницима, изговарајући проповед на путу ка казни.
Припојен је лику светих Новомученика и Исповедника Руске Православне Цркве на Јубилејном Архијерејском Сабору у августу 2000. године.
