Презвитер
Свети Феоктист рођен је 17. јануара 1874. године у селу Тарасовићи, Черњиговска губернија. Након што је завршио Черњиговску духовну семинарију 1898. године, оженио се Клавдијом Михајловном, са којом је проживео цео живот. Имали су двоје деце: Валентина и ћерку Нонну.
28. августа 1898. године, епископ Антоније га је рукоположио у цркви села Верхличи, где је био законити учитељ црквено-приходске школе. Године 1900. премештен је у Николајевску цркву у месту Гора, где је био задужен и законити учитељ у земским школама.
Године 1905. премештен је у Преображењску цркву у месту Гоголева, где се противио погромима над Јеврејима, штитећи их од напада. 30. априла 1906. године, допуштен је да обавља свештеничке дужности у цркви села Воропајева, а 24. маја потврђен је као свештеник.
Од 1913. до 1917. године био је предавач у Черњиговској духовној семинарији. Његова последња парохија била је Свето-Тројичка црква у насељу Лосиновка, где је служио до затварања 1936. године. Тиме исте године, ухапшен је и послат у концентрациони логор 'Карлаг' у Казахстану, где је осуђен на смрт, која је извршена 3. октобра 1937. године.
Одлуком Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве 20. августа 2000. године, протојереј Феоктист је канонизован. Дан његове памјати је 3. октобар, дан његовог блаженог упокојења.
