Митрополит
Митрополит Досифеј (Васић) рођен је 5. децембра 1877. године у Београду. Након што је завршио Београдску духовну семинарију, наставио је школовање на Кијевској духовној академији, где је 1904. године стекао звање магистра богословља. Након што је примио монашки постриг у семинарији, наставио је да изучава богословље и филозофију у Немачкој и Швајцарској. Током Првог светског рата, епископ Досифеј активно је служио свом народу, проживљавајући патње и губитке, када је више од 150 свештеника његове епархије погинуло од руке непријатеља. Године 1913. изабран је за епископа Нишког, а 1918. године се вратио из заробљеништва у своју епархију.
После рата постао је подпредседник Главног Архијерејског Сабора и учествовао у преговорима са Константинопољском патријаршијом о обнови патријаршества у Србији. Године 1931. изабран је за првог митрополита Загребачког, где је сведочио о православљу у условима гоњења. Током болести патријарха Варнаве управљао је пословима Српске Православне Цркве, а после његове смрти предводио је Београдско-Карловачку архиепископију.
С почетком Другог светског рата, митрополит је ухапшен од стране хрватских фашиста и подвргнут мучењу у затвору. Патио је од жестоких злостављања све док није пао у стање безсвести. Умро је 13. јануара 1945. године у Введенском манастиру у Београду и сахрањен је на његовој територији.
