Архиепископ
Рођен на југу Русије, у кијевским границама, почетком XIV века. Од малих ногу био је монах Кијевско-Печерске обитељи, одакле је, са благословом, дошао на Волгу. Осново је манастир у част Вазнесења Господњег око 1335. године, где је подвизавао у потпуној тишини. Светитељ је стекао опште поштовање захваљујући строгој подвижничкој животу и обимном знању правила вере.
Године 1352. послао је дванаест људи из своје братства за духовно просвећење народа и оснивање нових обитељи. Године 1371. постригао је у монаштво удовицу кнеза Андреја Константиновича, што је инспирисало многе да прихвате монаштво.
Године 1374. рукоположен је од митрополита Алексеја за епископа Суздалјског. Године 1375. извршена је атентат на њега, али га је Господ сачувао. Године 1377. састављена је Лаврентијевска хроника, која је инспирисала Русију на ослобођење.
Године 1379. наступио је против избора архимандрита Митјаја за митрополита. Отишао је у Цариград у протест против овог избора и због јеретика-стрigolника. Патријарх Нил је високо ценио његов духовни живот и знање Светог Писма. Године 1382. добио је титулу архиепископа, а 1384. године постављен је за митрополита Русије.
По повратку у Кијев, ухватио га је кнез Владимир Олгердовић и подвргнут је затвору, где је умро 15. октобра 1385. године. Сахрањен је у \'кијевској пећини великог Антонија\'. Сећање се слави 26. јуна, а у Синодику из 1552. године назван је \'преподобним чудотворцем.\'
