Презвитер
Дмитриј Павловић Вознесенски рођен је 1855. године у селу Николо-Замошје. Године 1877. завршио је Јарославску духовну семинарију и постао стални псалмиста у родној цркви. Касније је унапређен у ранг ђакона, а 1910. године постао је свештеник. Године 1918, током револуције, у Николо-Замошју је избила побуна против совјетске власти. 16. октобра, на захтев побуњеника, одржан је крстни ход и молитва, након чега је отац Дмитриј одржао проповед која је осудила богохулне планове бољшевика. Следећег дана стигла је казнена јединица која је разбила побуњенике. Током литургије, црвеногардиста је покушао да убije оца Дмитрија, али је пушка заказала. Након службе, свештеник је ухапшен и с подсмехом одведен на железничку станицу Шестихино, где је стрељан у ноћи између 17. и 18. октобра 1918. године. Оца Дмитрија прогласила је светим Архијерејска скупштина Руске Православне Цркве 2000. године.
