Преподобномучениčka Антонина рођена је 1880. године у селу Горки, у округу Зарајск, у Рјазанској губернији, у породици Андреја Новикова. Од осме године живела је са тетком у манастиру у Рјазану, где је научила да чита и пише. Касније је ушла у Манастир Тројице-Мариин у граду Егорјевску, који је 1900. године основао Никифор Михаиловић Бардигин. Преподобномучениčka Надежда рођена је 1891. године у селу Денисово. Од девете године учила је у црквено-парохијској школи, а затим је радила у сеоском домаћинству. Са 20 година постала је искушеница у истом манастиру.
Обе искушенице су се трудиле у манастиру до његовог затварања 1918. године, након чега су се настаниле у Егорјевску, чувајући монашке правила. 19. маја 1931. године ухапшене су и затворене у егорјевску тамницу заједно са другим монахињама. Оптужене су да су наставиле монашки живот након затварања манастира. Године 1931. искушенице су осуђене на пет година прогонства у Казахстану.
По повратку 1935. године, наставиле су да живе према монашким правилима, али су се опрезно односиле према околини. 1. марта 1938. године искушенице су поново ухапшене. Истрага их је оптужила за антисовјетску агитацију, али су одбиле све оптужбе. 11. марта тројка НКВД-а осудила их је на смрт. 20. марта 1938. године погубљене су и сахрањене у неозначеној гробници на полигону Бутово код Москве.
