Према неким изворима, Ангелина је припадала роду Чернојевића, била је ћерка Андреја по надимку Храбри Арвани и нећака војводе Ивана-бега. Иван ју је оженио српском деспотском Стефану Слепом Бранковићу. Живот Стефана и његове породице био је пун преврата и невоља. Живели су у љубави и сагласју, имали су два сина, Георгија и Јована, и две ћерке, Мару и Милицу. Око десет година породица је провела у италијанској области Фриули, скривајући се од турске репресије.
Након што је постала удовица 1476. године, Ангелина је одгајала децу у тешким условима. Мађарски краљ Матија Корвин им је доделио земље у Срему, где су се населили у селу Купиново. Тамо је основана црква светог апостола Луке, где су чувана моштани деспота Стефана. Владар Срема постао је њен старији син Георгије, који је примио монашки постриг са именом Максим, а затим њен млађи син – свети деспот Јован.
Света Ангелина је примила монашки постриг око 1509. године. У периоду од 1512. до 1516. године основала је женски манастир поред цркве Сретенја коју је саградила. Године 1509. обратила се руском великом кнезу Василију III за помоћ у изградњи цркве за покој моштију свог мужа и сина. Руски кнез је одговорио на њен захтев, и саграђен је манастир Крушедол, где је света Ангелина постала игуманија.
Преминула је 1520. године. У служби преподобној Ангелини говори се о њеној постојаности, милосрђу, стрпљењу и мудрости. Њене мошти, заједно са остацима њене свете породице, сахрањене су у манастиру Крушедол. Део њених моштију сачуван је у манастиру села Хопово, где су пренете од монахиња након Другог светског рата.
На икони преподобна Ангелина приказана је у монашкој одори, држећи у једној руци књигу, а у другој – броjanice или крст. Њен лик је приказан на свим иконама свете породице Бранковића и међу дванаест најпоштованијих српских националних светитеља.
