Схимонах
Андреј Радонежски, у свету Осљабја, био је љубетски бојар и искусни ратник, који је примио монашки постриг. 18. августа 1380. године, кнез московски Дмитрије затражио је благослов од преподобног Сергија Радонежског за Куликовску битку и замолио да му се дају два војника – Александра Пересвета и Андреја Осљабју. Преподобни Сергије им је дао 'уместо тленог оружја нетлено – крст Христов.' Андреј је учествовао у бици, могуће је да је пао у боју, али по другој верзији остао је жив и служио митрополитима. Помена 'монаха Андреја Осљабје' налазе се у документима из 1390–1393. године. Његово тело је било погребено близу цркве у част Рођења Богородице. Име Осљабје није ушло у већину летописа, али се помиње у 'Задоншчини' и 'Повести о Мамajevом побоју.' У XVII веку, њихова имена су уведена у светце. У 1981. години, имена светих монаха-ратника су укључена у састав Сабора Радонежских светих, а њихова памјат се обележава 7. септембра.
