Презвитер
Алексеј Александрович Великосељски рођен је 1865. године у породици свештенослужитеља. По завршетку Јарославске духовне семинарије 1888. године служио је као псалмопојац, учитељ и вероучитељ у парохијској школи при местној цркви.
новембра 1912. године архиепископ јарославски и ростовски Тихон (Белавин), будући патријарх, преместио га је у цркву Смоленске иконе Пресвете Богородице у селу Дјево-Городишче јарославског округа, а затим га именовао за настојатеља Тројичке цркве у истом селу.
Године 1918, током Јарославског устанка, одред белогардејаца заузео је село Дјево-Городишче, смештено на граници Јарославске и Костромске губерније. Црвени су 10. јуна заузели село јуришем и ухапсили око сто мештана, међу њима и оца Алексеја Великосељског, настојатеља Тројичког храма, на чијој звоници је пронађен митраљез. Бољшевици су га сматрали белогардејцем и стрељали га у Костроми 30. августа 1918. године.
