Презвитер
Свештеномученик Алексије рођен је 10. фебруара 1877. године у селу Генино, Серпуховског округа Московске губерније, у породици свештеника Јована. Године 1892. завршио је Заиконоспаску духовну школу, 1898. Витанијску духовну семинарију, а 1902. Московску духовну академију. Рукоположен је за свештеника и служио је до 1930. године, када је ухапшен под оптужбом за контрареволуционарну делатност и осуђен на три године прогонства. После повратка из прогонства, служио је у храму у селу Мало-Фоминско.
Дана 16. фебруара 1938. године ухапшен је и затворен у граду Весијегонску. Током истраге испитани су сведоци који су потврдили да је отац Алексије одбијао да служи опело онима који нису признавали Бога и нису ишли у цркву. Истражитељ је захтевао од оца Алексија да говори о својој „антисовјетској делатности“. Отац Алексије је одговорио: „Почетком фебруара 1938. године догодило ми се да истовремено служим опело за троје покојника. Током опела изговорио сам кратку беседу у којој сам изразио своје чуђење вернима што се у једном дану опраштају од тројице, јер су раније такви случајеви били ретки, и позвао сам колхознике на покорност вољи Божијој. Антисовјетску агитацију нисам водио“.
Дана 6. марта 1938. године тројка НКВД-а осудила га је на смрт стрељањем. Свештеник Алексије Никољски стрељан је 8. марта 1938. године и сахрањен у непознатој заједничкој гробници.
