Презвитер
Свештеномученик Александар Иванович Јузефович рођен је 1858. године у селу Грузово, Виленске губерније, у породици црквеног служитеља. Школовао се у Учитељској семинарији у Молoдечну, у Виленској губернији. Године 1875. примљен је као послушник у Виленски Свето-Духов манастир, а наредне године постављен је за псалмопојца при Преображењском саборном храму у граду Вилни.
Године 1877. Александар Јузефович је примљен у Туркестанску епархију и постављен за псалмопојца при храму станице Лепсинске. Од 1879. до 1882. године служио је као лични секретар и иподијакон туркестанског епископа Александра (Кулчицког). Александар Иванович постао је верни помоћник и следбеник владике Александра. Године 1882. рукоположен је у чин презвитера и постављен при Казанској цркви села Преображенског. Отац Александар био је одликован бројним црквеним наградама, међу којима су право ношења набедреника — за ревност у устројству Исик-Куљског манастира, и љубичасте скуфије — за усрђе у изградњи новог храма у селу Преображенском.
После Револуције 1917. године отац Александар је служио у храму Казанске иконе Пресвете Богородице у селу Кара-Балта, Пишпекског ујезда, Семиреченске области.
Дана 26. децембра 1920. године, у време успостављања совјетске власти у Семиречју, јереј Александар Јузефович примио је мученичку смрт стрељањем. Заједно с њим стрељан је и псалмопојац Јован Менков.
Свештеномученик Александар Јузефович прибројан је лику Новомученика и Исповедника Руских у августу 2000. године на Архијерејском Сабору Руске Православне Цркве.
Дани сећања: 26. децембра (13. децембра по старом календару) и у Сабору новомученика и исповедника Руске Цркве.
