Архимандрит
Архимандрит Александар (Георгије Андрејевић Уродов) рођен је 1882. године у породици сељака из села Невезјкино у Пензенској губернији. Након што је завршио земаљску школу, постао је певач у парохијској цркви. Године 1901, након што је кренуо на путовање у град Саров, остао је у Санаксарском манастиру, где је одлучио да посвети свој живот монашким трудовима. 30. августа 1911. године пострижен је у монаштво под именом Александар. Године 1913. рукоположен је за иеромонаха, а 1915. године изабран је за игумана Санаксарског манастира и уздигнут у чин игумана.
Године 1917. почела је револуција, а 1918. године смењен је са места игумана. 27. марта 1918. године ухапшен је и протеран из манастира. 3. априла 1922. године постављен је за намесника Семијезерске пустиње уз уздизање у чин архимандрита. Године 1922. године био је позван на одговорност по питању одузимања црквених вредности, али је наставио борбу против обновитељства. 31. октобра 1928. године ухапшен је и осуђен на три године затвора и три године прогонства на Уралу.
Након прогонства нашао се у Вјатчкој епархији. 5. августа 1935. године постављен је у село Соболево, где је служио 26 година. Године 1955. признао је избор Патријарха Алексеја и обновио везу са Патријархалном Црквом. 14. августа 1961. године преминуо је у Господу. Његове свете мошти сада се налазе у Санаксарском манастиру.
