4:1 Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
4:2 Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
4:3 Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
4:4 Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
4:5 И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
4:6 Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
4:7 Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
4:8 Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
4:9 Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
4:10 Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
4:11 Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
4:12 Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
4:13 И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.
19:45 И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
19:46 Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
19:47 И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
19:48 И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.