Јеванђеље по Јовану
21:15 А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! Љубиш ли ме већма него ови? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје.
21:16 Рече му опет другом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.
21:17 Рече му трећом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? И рече Му: Господе! Ти све знаш, Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.
21:18 Заиста, заиста ти кажем: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтео; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш.
21:19 А ово рече показујући каквом ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном.
21:20 А Петар обазревши се виде где за њим иде онај ученик ког Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси Његове и рече: Господе! Ко је тај који ће Те издати?
21:21 Видевши Петар овог рече Исусу: Господе! А шта ће овај?
21:22 Исус му рече: Ако хоћу да он остане докле ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.
21:23 Онда изиђе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети: али Исус не рече њему да неће умрети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, шта је теби до тога?
21:24 Ово је онај ученик који сведочи ово, који и написа ово: и знамо да је сведочанство његово истинито.
21:25 А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.
Дела апостолска
1:12 Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.
1:13 И кад уђоше попеше се у собу где стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.
1:14 Ови сви једнодушно беху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом Његовом.
1:15 И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а беше народа заједно око сто двадесет имена):
1:16 Људи браћо! Требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду који беше пред онима што ухватише Исуса;
1:17 Јер се бројаше с нама, и беше примио део ове службе.
1:21 Треба дакле од ових људи који су били с нама за све време како међу нас уђе и изиђе Господ Исус,
1:22 Почевши од крштења Јовановог до дана кад се узе од нас, да буде с нама сведок Његовог васкрсења један од ових.
1:23 И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија.
1:24 И помоливши се Богу рекоше: Ти, Господе! Који познајеш срца свих, покажи једног од ове двојице кога си изабрао,
1:25 Да прими део ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на место своје.
1:26 И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.
Јеванђеље по Луки
9:1 Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.
9:2 И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.
9:3 И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.
9:4 У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.
9:5 И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.
9:6 А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.
Прва посланица Коринћанима
1:26 Јер погледајте знање своје, браћо, да нема ни много премудрих по телу, ни много силних ни много племенитих;
1:27 Него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами премудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јако;
1:28 И што је неплеменито пред светом и уништено изабра Бог, и што није, да уништи оно што јесте,
1:29 Да се не похвали ниједно тело пред Богом.
Јеванђеље по Матеју
20:29 И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
20:30 И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
20:31 А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
20:32 И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
20:33 Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
20:34 И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.