Прва посланица Коринћанима
14:26 Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.
14:27 Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.
14:28 Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.
14:29 А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.
14:30 Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути.
14:31 Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше.
14:32 И духови пророчки покоравају се пророцима;
14:33 Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих.
14:34 Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.
14:35 Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.
14:36 Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође?
14:37 Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести.
14:38 Ако ли ко не разуме, нека не разуме.
14:39 Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.
14:40 А све нека бива поштено и уредно.
Јеванђеље по Матеју
21:12 И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
21:13 И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
21:14 И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.
21:17 И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.
21:18 А ујутру, враћајући се у град, огладне.
21:19 И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква.
21:20 И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
15:32 А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
15:33 И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
15:34 И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
15:35 И заповеди народу да поседају по земљи.
15:36 И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
15:37 И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
15:38 А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
15:39 И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
Посланица Римљанима
14:6 Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
14:7 Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.
14:8 Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.
14:9 Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.
