8:40 А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.
9:1 А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком,
9:2 И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овог пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.
9:3 А кад беше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га светлост с неба,
9:4 И паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?
9:5 А он рече: Ко си Ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус, ког ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.
9:6 А он дрхћући од страха рече: Господе! Шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: Устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.
9:7 А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.
9:8 А Савле уста од земље, и отвореним очима својим никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.
9:9 И беше три дана слеп, и не једе, нити пи.
9:10 А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!
9:11 А Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,
9:12 И виде у утвари човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њ да прогледа.
9:13 А Ананија одговори: Господе! Ја чух од многих за тог човека колика зла почини светима Твојим у Јерусалиму;
9:14 И овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име Твоје.
9:15 А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.
9:16 А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.
9:17 И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светог.
9:18 И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.
9:19 И пошто поједе окрепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који беху у Дамаску.
6:48 Ја сам Хлеб живота.
6:49 Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
6:50 Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
6:51 Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
6:52 А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
6:53 А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
6:54 Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан: