4:23 А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.
4:24 А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
4:25 Који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?
4:26 Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.
4:27 Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,
4:28 Да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.
4:29 И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;
4:30 И пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.
4:31 И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.
5:24 Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
5:25 Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
5:26 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
5:27 И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
5:28 Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
5:29 И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
5:30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.