Небески град Уранополис

Последње упориште световног живота

Уранополис је граница са монашком државом Свете Горе. Ово је последње световно место које посећује ходочасник који намерава да оде на Свету Гору. Сваког дана, из мале луке у сенци Куле, ка обалама Атоса полазе чамци и бродови, на које се укрцавају ходочасници (након добијања одговарајуће дозволе — визе за Свету Гору Дијамонитирион), одлазећи у светогорску луку Дафне.

Данас се Уранополис сматра једним од најважнијих летовалишта на северу полуострва Халкидикија. Овде има неколико ресторана и хотела који посетиоцима могу понудити одличну храну и удобан смештај.

Током летњих месеци, из луке Уранополис полазе свакодневна крстарења. Излетнички бродови плове западном страном Атоса, одакле се виде сви манастири ове обале.

Византијска кула је отворена за посетиоце. Сада је ту изложба византијских старина и икона.

У пријатним тавернама можете пробати свежу рибу и разне морске плодове из Сингијског залива. Локална кухиња је позната широм Грчке.

У неким радњама народне уметности могу се наћи чувени ћилими са византијским орнаментима, као и ћилими од козје длаке, примерци византијске хагиографије и накит од природних сировина. Као сувенире, гости овог летовалишта купују локалне органске производе као што су уље, вино, мед, ципуро, оригано и разне чајеве.

Историја Уранополиса

Град Уранополис  је основан после размене становништва услед малоазијске катастрофе (1924). Овде су се настанили избеглице, формирајући мало насеље око високе величанствене византијске куле. Кула је највероватније подигнута за време владавине Андроника III Палеолога (1327-1341). Стари назив ове области је Просфори.

Назив «Уранополис» односи се на град који се појавио за време владавине наследника Александра Великог (Македонског), отприлике у исто време када су основани градови Касандрија и Солун.

Стари Уранополис је, међутим, био ближе Ксерксовом каналу и има занимљиву историју. Уранополис је 315. године пре Христовог рођења основао Алексарх, син Антипатра и млађи брат Касандра, оснивача Солуна. Алексарх је одбио да поштује 12 богова грчког пантеона и основао је нову, монотеистичку религију; клањао се једном Богу — Богу сунца. Алексарх је напустио дворац и основао свој град Уранополис, у коме је окупио присталице ове нове религије.

Заштитницом града сматрала се богиња Афродита (Уранида — небеска), на сликама она је приказивана како седи на небеској сфери окружена симболима звезда. На новчићима града је било приказано сунце, а натпис на њима је гласио Уранида.

После неког времена млади владар је донео одлуку да његов град неће више плаћати порез краљевима Македоније. Као одговор на то, његов брат Касандар је послао у град војску, која је брзо покорила побуњенике и уништила град.

Важне антиквитете пронађене су на огромном подручју око Уранополиса. У граду Кокинохорафо,удаљеном 1 км од Уранополиса,  откривена је гробница из римског доба. Она се налазила на ниском брду, недалеко од пута који води ка манастиру Зигос и граници Свете Горе. Откриће је направљено на приватном имању током фазе планирања радова.

Археолошка ископавања и истраживања се спроводе не само на копну, већ и у води. У мору су пронађени фрагменти зграда уништених у земљотресу. Они такође највероватније припадају римском добу.

Знаменитости Уранополиса

Први манастири на полуострву Атос основани су у 10. веку. Један од њих био је манастир Зигос («Зигу» или «Франгокастро») који се налази покрај Уранополиса. Овде је око годину дана, у пустињачкој ћелији, живео Свети Атанасије Атонски, оснивач Велике Лавре. На територији овог манастира и даље трају ископавања током којих се откривају важни наласци. Важна особина Зигоса састоји се у томе да је он једини манастир који се налази ван монашке државе и, стога, њега могу посећивати жене.

Једна од најпознатијих знаменитости Уранополиса је византијска кула на обали мора, коју је почетком 14. века саградио манастир Ватопед. Ова кула је највећа и најбоље очувана византијска кула.

Ред вожње аутобуса Солун-Уранополис

Ред вожње аутобуса Уранополис-Солун