Успињање на врх Атоса

На само неколико сати вожње од града Солуна, налази се свет изван овога света, држава ван државе, друштво које игнорише и истовремено чува темеље друштва — Света Гора Атонска.

Од свих монашких држава икада створених на православном истоку, Света Гора у Грчкој је једина која је преживела, није се изгубила, остала нетакнута и 12 векова чувала непрекидну историју.

Често Свету Гору упорећују са Барком, и то није случајно. Као што је Нојева барка спасла Божија створења од потопа, тако и Света Гора спасава човека, његову свест и савест, омогућавајући му да се приближи Богу.

Друго својство ове Барке је у томе да Атос чува непроцењиве културне традиције.

Врх планине Атос. Како се попети?

Пут на врх планине Атос је тежак и небезбедан. Никада немојте да покушавате сами да одете на једно овакво путовање. Неспорно да је ова рута намењена за искусне путнике пошто изискује одређен ниво физичке спремности. Пре него што кренете на Свету гору, обавезно се информишите о временским условима на терену у том тренутку. Не заборавите да понесете са собом мобилни телефон и GPS. Најпогоднија рута почиње у Великој Лаври али подразумева ноћење у манастиру или у скиту Часног Јована Претече.

Успињање на Атос

Морате побринути да се опскрбите опремом која ће бити потребна за успињање и ноћење (у келији Панагија и на самом врху). Ако сте дошли само са циљем да се попнете на Атос, онда би сте требали да кренете од пристаништа Свете Ане или од Каруље.

Имајте на уму да трајект из Дафне стиже на пристаниште око 13:30 и да морате стићи у келију Панагија пре мрака. Рута иде западном страном, што значи да у првим сатима путовања у леђа сија јако топло поподневно сунце.

За преноћиште постоје мале келије на Крсту (са бунаром, за 3-4 особе) и у Панагији (са кишницом, за 10-12 особа).

Од Крста стаза се пење кроз густу шуму кестена који смењују јеле. Мало горе шума се проређује и појављују се борови. Постепено дрвеће нестаје а ви долазите до капеле у  Панагији (висина 1500 м). Овде се вреди заноћити како бисте се навикли на климатске услове и температуре врха. До келије се може доћи и на мазгама или мулама из Свете Ане или Керасије. Одавде се стазом може проћи само пешке. Приликом изградње храма на врху (1894. године) била је направљена стаза обложена камењем, али је сада она уништене.

Колико траје пут до врха планине Атос?

У Панагији можете оставити део својих ствари како не бисте носили на себи велики терет. Требаће вам одећа отпорна на ветар и кишу, јер на врху прилично често буде невреме. Ако вас на врху ухвати невреме, препоручљиво је да се спустите мало доле и сачекате да оно прође. Од Панагије до врха, стаза се уздиже цик-цак у правцу североистока. Стаза води јужном страном планине. Западна и североисточна страна су доступне само за планинаре високогорце. Време руте од Панагије до врха је 2-2,5 сата.

Шта се налази на врху планине Атос?

На висини од 1500 м налази се храм Богородице који је 1665. године саградио патриарх Дионисије III. Ипак, и пре овог датума овде је, по свему судећи, био храм, јер се до 1520. године овде подвизавао Свети Јаков. Временски услови су неповољно утицали на храм наносећи му бројне штете, 1972. године он је обновљен на средства Велике лавре.

Први Храм на врху подигао је сам Свети Атанасије Атонски (965. године), посветивши га Преображењу Господњем, и завештао да се у њему сваке године врше свеноћна бденија. Овај храм је уништен невременом и муњама, касније њега је обновио патриарх Дионисије III. За време патриарха Јоакима III (1895. године) храм је био саграђен поново. 1901. године храм се налазио у јако лошем стању због истих тих муња. Данашњи изглед храма је резултат реконструкције 1977. године. Изнад храма, на врху (висина 2033 м) налази се велики гвоздени крст (1897. година, 3х4 м).

Сенка планине Атос је видљива на површини мора у правцу истока и представља пирамиду са оштрим врхом. Легенде кажу да је на заласку сунца сенка Атоса достизала чак и до острва Лемнос.

Са врха планине пружа се невероватан поглед на цело Атонско полуострво. Одавде се види престоница монашке државе Кареја, скит Светог Андреја, манастир Кутлумуш.

На североисточним падинама могу се видети:

• Манастир Каракал;
• Манастир Филофеј;
• Манастир Ставроникита;
• Манастир Пантократор;
• Богородичин скит.

На југозападној страни могу се уочити:

• Манастир Светог Павла и кула његовог пристаништа;
• Манастир Симонопетра;
• Манастир Светог Пантелејмона;
• Манастир Ксенофонт;
• Пристаниште манастира Зограф;
• Острво Амулијани.

Са врха планине Атос могу се видети не само објекте који се налазе на овом полуострву, него и друга два крака Халкидикија: Касандра и Ситонија. Невероватно, али се могу видети и веома удаљена места, као на пример:

• Планина Олимп (85 морских миља);
• Острво Лемнос (37 морских миља);
• Острво Тасос (35 морских миља).

Можда је баш ова невероватна панорама инспирисала тврдњу да је Атос управо планина Новог Завета на којој је Сатана искушавао Христа: «Опет га ђаво одведе на гору врло високу и покаже му сва царства света и њихову славу, и каже му: све ћу ти дати ако паднеш и поклониш ми се» (Мт. 4: 8-9).