Кареја — престоница Свете Горе Атонске

Кареја — престоница Свете Горе Атонске — налази се у центру полуострва Атос, она је седиште Прота.

Раније је статус Прота подразумевао посебне и веома важне дужности: да представља Свету Гору у свим органима власти, посебно пред царем, патријархом, судијом и митрополитом солунским, да руководи скупштинама и саветима стараца, да одговара за одржавање манастира, распоређује донације и служи као орган правде, заједно са старцима, и поставља игумана ако сам манастир није у могућности да направи такав избор. Прот је постављао игумане свих манастира, осим Велике Лавре, и уручивао им штап, био је одговоран и за морални лик свих монаха, а такође је давао дозволу игуманима да напусте територију Свете Горе.

У Кареји живе представници деветнаест од двадесет манастира, у зградама које се зову конакије (станишта).

Централни храм Кареје је Саборна црква Протатон која слави успомену на Успење Пресвете Богородице. Фреске цркве је дело Емануела Панселина, главног представника македонске школе хагиографије.

Овде се такође налази и чудотворна икона Мајке Божије «Достојно Јест» (Аксион Естин). Икона је добила то име јер је испред ње ову химну први пут отпевао сам Арханђео Гаврило.

Поред цркве Протатон уздиже се кула, ту се налазе и Атонска Академија «Атонијада», и управа Свете Горе, и разне органе власти и службе, ту су и зграда полиције, лекарска ординација, пошта, пекара, продавнице црквених предмета, као и монашке келије.

Почетком 10. века овде је већ постојала насеобина која се звала «Меси». Црква Успења Пресвете Богородице првобитно је била прилично мала, али је око 960. године срушена и на њеном месту је подигнута нова пространа катедрала. Њене фреске, настале око 1300. године, традиционално се сматрају делима легендарног Панселина.

У кули се налази архива са многим документима, укључујући «Типике» — повеље из 972. и 1045. године, оверене потписима царева Јована Цимискија и Константина Мономаха.

Некада, од 17. до 19. века, у кули се налазила резиденција турског Аге. У то време она се такође користила као затвор за све грешнике (световњаке и монахе).

Раније је ово место било познато као извесна насеобина у близини Ксерксовог канала. То потврђује и печат цара Лава VI Мудрог, где се он ту област назива Палеа. Друго старо име било је «Меси» јер се оно налази у центру полуострва. На 5 минута од Кареје налазе се манастир Кутлумуш и скит Светог Андреја Првозваног.

Уређење Кареје — престонице Свете Горе

Становништво града Кареја на Светој Гори чини нешто више од педесет сталних становника, монаха. Најмања «држава» по броју становника, Света Гора, има међународно признату аутономију и свој устав — Уставну повељу.

На источној страни полуострва, на падинама обраслим шумом букве и кестена, са погледом на Северно Егејско море, налази се мали урбани комплекс који се састоји од административних зграда, «конака», представништава деветнаест манастира (осим манастира Кутлумуша који се налази покрај саме Кареје).

Систем уређења са представницима личи на посланике владајућих партија у парламенту —  Светом Киноту; такође овде се налази пуно радњи које монаси и мирјани изнајмљују од манастира или Кинота, које послују као предузећа.

У центру Кареје су смештене моћне организације: Свети Кинот и Света Епистасија — «парламент» и «влада» Свете Горе, које одлучују о свему што се тиче атонске државе. Непосредно наспрам зграде Кинота налази се чувена црква Протатон са фрескама Михаила Панселина; овде се чува и икона «Достојно Јест», а нешто даље је и седиште представника грчких власти — гувернера који је одговоран за јавни ред и безбедност и, уопште, за спровођење државних закона на полуострву Атос.

Живот у Кареји

Свакодневни живот у граду почиње са првим зрацима сунца и завршава се заласком сунца, када, по правилима светогорског друштва, свака активност престаје, а монаси се затварају у манастире и келије да се моле и одморе од физичког рада на пољопривредним пословима њиховог манастира. Када сунце зађе за планину Атос и потоне у воде Егејског мора, Кареја се празни. Нико од монаха или световних лица ангажованих на техничким пословима у манастирима (углавном странци) нема право да се креће тргом и улицама.

Међутим, рано ујутро почиње нови дан и град се буди. Монаси долазе камионима и колима са свих страна полуострва неравним шумским путевима, праћени облацима прашине, да покупују за манастир и да се позабаве својим пословима. Такси за Свету Гору, аутобуси са десет или дванаест седишта које возе монаси или чак мирјани, превозе ходочаснике за луку Дафне; неко чека на паркингу да «утовари» намирнице, лекове за удаљене манастире и скитове, ту се могу видети и монаси пустињаци.

Ходочасници у Кареји

Више од двеста хиљада људи годишње прође кроз овај мали транзитни центар — макар и на кратко — да би потом отишли ​​на поклоничко путовање у манастире Свете Горе. То су обични верници, православни хришћани, као и многе познате личности.

Овамо су више пута долазили и краљеви, кнежеви, патријарси; лидери светских сила шетали су тргом Кареје, целивали икону Мајке Божије «Достојно Јест» и уживали у традиционалном послужењу ципуром и ратлуком у сали за пријеме Светог Кинота. Џорџ Буш старији, Колин Пауел, Владимир Путин, Жак Делор, енглески принц Чарлс, потомци династије Романов, Слободан Милошевић, као и сви грчки председници и премијери, више пута су посећивали Свету Гору.

Такав «вечити» људски «промет» није могао да не допринесе успостављању тржишних односа у свакодневном животу, са истим правилима рада као и у спољашњем свету, иако се светогорско друштво често назива светом «анђела у људском телу».

У Кареји нема путоказа, табли са називима улица, али у улици Агиоу Пневматос (или «Светог Духа»), како су се многи навикли да је зову — главној трговачкој улици дугачкој стотинак метара која води до Трга Протата, има више од двадесетак радњи које продају све што се може замислити: мајице, бројанице, иконе, ножеве и многе друге производе. Промет робе је велики, мада је, како каже монах који на тргу држи радњу са иконама и амајлијама, услед кризе посао донекле опао.

Власник продавнице брзе хране на тргу, поред сендвича, пита са сиром и кроасана, нуди ходочасницима и свежу кафу — традиционалну, светогорску. Он је, уз дозволу Светог Кинота, покренуо и одржава два таксија.

Недалеко одавде, један његов комшија изнајмио је од светог манастира Зограф ресторан где ради последњих двадесет пет година. На горњем спрату ресторана налази се хотел са четири собе. Власник ради до осам сати увече, пошто се после све затвара. Овде спремају месо за мирјанине, само у мрсне дане.

Са тако великим бројем људи, Кареја није могла да опстане без медицинске, фармацеутске и банкарске подршке. Апотекар каже да светогорски ходочасници увелико користе лекове за болести које прате употребу дроге и алкохола. То није изненађујуће, јер зависници долазе на Свету Гору у нади да ће уз помоћ монаха превазићи свој проблем.

У Центру за здравља Кареје услуге пружа осам лекара. Уопште, монаси су здрави. Њихове болести су најчешће артритис и болови у леђима изазвани физичким радом, јер у манастирима увек има послушања, живот у манастиру је веома тежак. Још један проблем  који их мучи су проширене вене — последица стајања на бдењу.

Амбуланта, апотека, полиција, банка — све су то институције неопходне за сваки град. У светогорској банци, међутим, не дају кредите, већ исплаћују пензије монасима и мирјанима који су, из разних разлога, подуже остајали у манастирима. Банке су постојале на Светој Гори и у прошлим вековима.

Кареја данас

«Последњих деценија 19. века у престоници Свете Горе живот је врвео, а њено тржиште је цветало. Неизбежна последица овога био је прилив популарних трговаца, купаца, посетилаца, чије је бучно присуство у хотелима и винаријама Кареје изазвало велику забринутост у Фанару» — такво сведочење о Кареји 19. века срећемо у старим белешкама једног путника.

Данас, с обзиром на последице глобализације и вртоглави темпо технолошке револуције на глобалном нивоу, потреба да се очува исихастичка природа живота на Светој Гори је актуелна као никада пре.

Трг Протата је изузетно симболично место где се спајају духовне и свакодневне потребе становника Свете Горе, али је истовремено и место које највише подложно искушењима спољашњег света.