20:1 А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и виде да је камен одваљен од гроба.
20:2 Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба; и не знамо где Га метнуше.
20:3 А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.
20:4 Трчаху, пак, оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође пре ка гробу.
20:5 И надвиривши се виде хаљине где леже; али не уђе.
20:6 Дође, пак, Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и виде хаљине саме где леже,
20:7 И убрус који беше на глави Његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном месту.
20:8 Тада, дакле, уђе и други ученик који најпре дође ка гробу, и виде и верова.
20:9 Јер још не знаше писма да Њему ваља устати из мртвих.
20:10 Онда отидоше опет ученици кућама.
4:5 Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
4:6 А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
4:7 Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.
4:8 (Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
4:9 Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
4:10 Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
4:11 Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
4:12 Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
4:13 Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
4:14 А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
4:15 Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
4:16 Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
4:17 Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
4:18 Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
4:19 Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
4:20 Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
4:21 Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
4:22 Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
4:23 Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
4:24 Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
4:25 Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
4:26 Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
4:27 И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
4:28 А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
4:29 Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
4:30 Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
4:31 А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
4:32 А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
4:33 Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
4:34 А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
4:35 Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
4:36 И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;
4:37 Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
4:38 Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
4:39 И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
4:40 Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
4:41 И много их више верова за Његову беседу.
4:42 А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
11:19 А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.
11:20 А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.
11:21 И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.
11:22 А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;
11:23 Који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;
11:24 Јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.
11:25 Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.
11:26 И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.
11:29 А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
11:30 Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
